Sledeće izdanje: 22.02.2012

Nova  oglasna kampanja pod nazivom „Do sada neprevaziđeni štampani oglas“ posvećena informisanju i edukaciji potencijalnih poslovnih partnera štampanih medija o prednostima ove vrste oglašavanja, upravo je startovala. U periodu februar – april 2012. godine serija tematskih oglasa će se pojavljivati u praktično svim izdanjima medij skih kuća okupljenih oko Asocijacije medija Srbije. Od polovine februara oglasi će na sajtu Asocijacije medija biti dostupni i ostalim novinskim izdavačima u zemlji. Oglasna rešenja pripremili su, u okviru kompanijske društveno korisne aktivnosti, stručnjaci agencije McCann Erickson (pridruženi član Asocijacije medija). Sva oglasna rešenja bazirana su na rezultatima istraživanja sprovedenog na temu „Efikasnost i efektivnost oglašavanja u štampanim medijima“ čiju realizaciju su pored Asocijacije medija pomogli OEBS i Ministarstvo za kulturu, informisanje i informaciono društvo.

Udruženje novinara Srbije (UNS) upozorava da će rešenje Upravnog suda Srbije o odbacivanju tužbe Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) kojom se traži preispitivanje i poništenje mišljenja Komisije za autorska i srodna prava, o novim tarifama Sokoja ugroziti opstanak velikog broja elektronskih medija.

 

UNS smatra da će rešenje Upravnog suda kojim je praktično potvrđeno višestruko poskupljenje Sokoj-evih naknada za emitere dovesti u pitanje opstanak, posebno lokalnih elektronskih medija u kojima će i preostali, ionako slabo plaćeni novinari i medijski radnici ostati bez posla.

Nakon neuspelih pregovora između ANEM-a i Sokoj-a, Sokoj je od Komisije pozitivno mišljenje o svom Predlogu tarife. Komisija najpre predlog nije usvojila, pa su pregovori su ponovljeni, ponovo bez rezultata.

Međutim, Komisija je potom uvažila predlog Sokoja, zbog čega je ANEM tražio zaštitu Upravnog suda.

Na kraju, Upravni sud je potvrdio mišljenje Komisije i višestruko poskupljenje tarifa, s obrazloženjem da je tužba ANEM-a nedozvoljena.

 

Na nedavno održanom sastanku osnivača IAB Serbia, izabran je predsednik Upravnog odbora - Vladimir Aranđelović, predstavnik agencije Direct Media.

Među nadležnostima predsednika Upravnog odbora su da deluje u skladu sa ciljevima i zadacima definisanim Statutom udruženja, kao i da koordinira i usmerava članove Upravnog odbora u njihovom radu i aktivnostima koje u skladu sa Statutom podrazumevaju predlaganje, biranje i razrešavanje rukovodilaca udruženja, donošenje strateških planova rada Udruženja, kao i vršenje drugih nadležnosti u skladu sa važećim zakonima i prihvaćenim međunarodnim standardima.

Kompletno članstvo Upravnog odbora, kao i sastav Nadzornog odbora IAB Serbia, biće ozvaničeni na sledećoj sednici Skupštine udruženja.

Srbija je prema indeksu koji svake godine objavljuju „Reporteri bez granica“ u 2011. napredovala, kada je reč o slobodi medija i nalazi se na 80. mestu u svetu, saopšteno je 26. januara. Naša zemlja je 2010. bila na 85. poziciji. Interesantno je da je po tom indeksu među zemljama koje teže članstvu u Evropskoj uniji Crna Gora najgore plasirana (107). Što se ostale nekadašnje sabraće iz SFRJ tiče, najbolje je plasirana Slovenija (36), slede BiH (58), Hrvatska (68) i Makedonija (94).

Crna Gora nazadovala na indeksu slobode medija organizacije "Reporteri bez granica" i postala najgore plasirana zemlja od svih država koje žele u EU. Podgorički list Dan podseća da je prema prošlogodišnjem izveštaju Crna Gora zauzela 104. mesto koje je delila sa Angolom i Nigerijom. Prema indeksu "Reportera bez granica", prvo mesto u oblasti medijskih sloboda zauzimaju Finska i Norveška, dok su na začelju liste - Sirija, Turkmenistan, Severna Koreja i Eritreja

Izdavačka kuća Press Publishing Group (član ABC Srbija) lansirala je još jedno revijalno izdanje. Reč je o magazinu PSM (Press Sport Magazin) koji je startovao kao besplatni prilog dnevnog lista Press. Besplatno revijalno izdanje dnevnog lista Press RSM na obimu od 48 stranica pojavljivaće se, za sada, pred čitaocima jednom mesečno. Na sličan način, uspešno, redakcija Pressa je nedevno lansirala i magazin „Nedeljnik“.

Posetioci koji "Blicov" sajt čitaju preko mobilnog telefona od sada to mogu da urade preko nove "Blicove" android aplikacija, znatno unapređenije u odnosu na prethodnu verziju. Svi dosadašnji nedostaci otkolonjeni su, tako da ćete ubuduće i sa svog smartfona moći da na "Blicovom" sajtu gledate galerije fotografija, video klipove, linkove ka drugim vestima, uz novu navigaciju i potpuno novi dizajn.

Aplikacija omogućava korisnicima brz i jednostavan pristup vestima, mogućnost ostavljanja komentara, gledanje galerija, vremenske prognoze, kursne liste, kao i čitanje vašeg omiljenog "Blic" stripa.

Novi mediji su doneli velike promene. To što se dešava sa internetom do izvesnog stepena ugrožava profesionalno novinarstvo i mi još ne znamo kako će u budućnosti ono izgledati. To je ono što mi sada živimo, ali mi još ne znamo šta će ta kreativnost doneti i kako će mediji izgledati za deset godina - kaže u razgovoru za Danas Štefan Rus Mol, istrazivač i profesor na Fakultetu za komunikacije u Luganu, autor knjige  „Novinarstvo“.

Ceo intervju možete pročitati na  www.danas.rs/marketing

Petnaesti po redu izbor najboljih domaćih sajtova pokazao je da kvalitet i dalje o(p)staje na vrhu, ali da je za kvantitativne skokove potrebno još mnogo edukacije, truda, dobre volje, novca.

Uporedjujući prethodnih 14 izbora, uočen značajan rast broja korisnika Interneta u protekloj deceniji, ulazak broadband-a, mobilnog Interneta i društvenih mreža u sve pore naše svakodnevice, kao i stabilan rast investicija u domaći Internet, daju nam razloge za umereni optimizam. A posebno saznanje da ima puno mladih koji su zainteresovani da svoje ideje i snove ostvare upravo na Internetu.

Međutim, oseća se hroničan nedostatak ulaganja svežeg kapitala. Podatci govore da se kod nas tržište online oglašavanja, od kojeg živi većina web sajtova, u najoptimističnijim procenama svodi na manje od €10 miliona (mađarsko trđište, primera radi, ulaže 10 puta više u Internet). Dokle god se finansijska situacija ne popravi i ne preokrene u korist domaćih Internet preduzetnika, male su šanse da ćemo iduće godine imati značajno drugačiju listu Top 50 .RS sajtova. Do tada pogledajte koji su sajtovi ove godine proglašeni za najuspešnije.

Izvor:  http://www.pcpress.rs/arhiva/tekst.asp?broj=185&tekstID=10293

Ministarstvo trgovine Republike Srpske pripremilo je zakon o nedopuštenom oglašavanju kojim bi prvi put trebalo da se uredi ta oblast u RS.

Zakon pojedinim predstavnicima trgovaca omogućava da radi sopstvene zaštite, kao i radi zaštite javnosti uopšte, tuže one koji primjenjuju pojedine oblike nedopuštenog oglašavanja. Tu se, pre svega misli na obmanjujuće oglašavanje, ali i na ono  koje ne sadrži sve neophodne o proizvodu.

Donošenje ovog zakona ima za cilj sprečavanje nedopuštenog oglašavanja od trgovaca, uspostavljanjem minimalnih i objektivnih kriterijuma koji određuju da li je neko oglašavanje obmanjujuće, odnosno nedopušteno upoređujuće, čime će se, smatra predlagač, postići ravnopravnija tržišna utakmica.

Namera Fejsbuka da izađe na berzu sa akcijama vrednim pet milijardi dolara - dok se ukupna vrednost kompanije procenjuje na 100 milijardi dolara - izazvala je histeriju nagađanja o ogromnim sumama koje su u igri i bogatstvu koje će njegovi suosnivači steći. S jedne strane se očekuje na stotine novih milionera, a i nekoliko novih milijardera. Ali se odmah postavilo pitanje šta to Fejsbuk zapravo prodaje? Odgovor  do koga se došlo je, zapravo jasan I pomalo neprijatan - svoje korisnike!

Krunski dokaz da je upravo tako, predstavljaju podaci sadržani u prijavi koju je ova mlada i prosperitetna kompanija podnela prilikom svog izlaska na berzu (tzv. S-1 prijava). Tu se vidi da je sve do 2009. poslovala s gubitkom, a da je profit počela da ostvaruje tek otkako je uvela taster „lajk“, koji olakšava utvrđivanje ciljnih grupa potrošača za određene proizvode. Fejsbuk ima 845 miliona korisnika koji voljno pružaju podatke o svojim potrošačkim navikama, zajedno sa svojim ličnim podacima.  Te informacije su vlasništvo Fejsbuka koji njima može da trguje i ostvaruje dobit. Kada se korisnik uloguje, iskaču upravo reklame proizvoda za koje je sam pokazao interesovanje, tako da je ovakvo oglašavanje efikasnije nego u drugim medijima.

Veliki broj ljudi rado bi zarađivao novac od kuće. To je moguće ako posedujete računar i internet. I ako postoji fleksibilnost onih koje traže i koji nude posao.

„Klikvorker“ je neko ko je plaćen po broju klikova. Ovakva vrsta rada ne podrazumeva rad sa kolegama, određeno radno vreme, naravno, nema ni socijalnog osiguranja. Zarada iznosi od osam do 18 evra po satu, u zavisnosti od brzine rada.

Pre nego što neko stekne pravo da radi kao „klikvorker“ mora da položi različite testove na internetu. Od tih testova zavisi koju će vrstu zadatka dobiti. Naravno, što je zadatak zahtevniji veća je i zarada.

U 2011. godini, po prvi put, isporučeno je više smartfona nego PC računara, saopštila je analitička kompanija Canalys.

Širom sveta u prethodnoj godini isporučeno je 488 miliona smartfona i 415 miliona računara. 

“U 2011. godini videli smo pad potražnje za netbook računarima i lagani pad potražnje za notebook i desktop računarima, kao direktnu posledicu rasta interesovanja za tabletima”, rekao je Kris Džons, potpredsednik Canalysa. 

“Za nekoliko godina smartfoni su došli do masovne zastupljenosti na tržištu. Veća dostupnoh jeftinijih modela smartfona je mnmogo pomogla, ali i rastući trend među korisnicima koji podrazumeva potrenu za internetom i sadržajima, aplikacijama i servisima na njihovim mobilnim uređajima”, rekao je Džons.